Поштовани пријатељи, драги пословни сарадници
обавештавамо Вас да ће се дана 10. јуна 2012 године у Ковиљу
седамнаести пут по реду одржати традиционална Ковиљска ракијада
ПАРАСТОС ДУДУ

Наша и Ваша манифестација почиње у 12 часова а отвориће је амбасадор Бразила у Србији
његова екселенција ALEXANDRE ADDOR NETO.

Програм почиње печењем ракије ДУДАРЕ или ДУДОВАЧЕ која ће се бесплатно делити посетиоцима.
Поред печења ракије припремаће се и гастрономски специјалитети Војвођански паприкаш од мангулице,
топиће се чварци, пећи кобасице и роштиљ на ћумуру , наше снаше припремаће Војвођанске штрудле разне а
биће организовано је и такмичење у кувању рибље чорбе, не може Ковиљ без тога.

Цео ток манифестације пратиће пригодан културно уметнички програм који ће изводити КУД-ови из Војводине.
Поред њих музику и са простора Војводине изводиће наши еминентни естрадни уметници.
Најлепша казивања о Војводини и Ковиљу извешће наши познати глумци и рецитатори.

Спортска такмицења на манифестецији обележиће традиционална такмичења младих пецароша, такмичење у вожњи ролерима и бициклистичка трка од Новог Сада до Ковиља.

Драги наши гости нисмо заборавили ни традиционалне садржаје који су саставни део оваквих манифестација.
На лицу места можете себи приуштити да пробате најбоља вина и ракије из Војводине,домаће колаче,сухомеснате производе и наравно лицидерска срца и бомбоне старих Војвођанских бомбонџија.

За оне жељне традиционалних Војвођанских излета организоваћемо вожњу фијакером до нашег манастира и чарде НА КРАЈ СВЕТА .

Ово је оно што ћемо ми и наши драги сарадници припремити а Ваше је само да нас посетите,да нам будете драги гости и да нам припомогнете да заједно и у што већем броју дочекамо прве капи
НАШЕ ДРАГЕ НАМ ДУДАРЕ ИЛИ ТИ ДУДОВАЧЕ!

ПОЗВАЛИ СМО ВАС ПА И ДОЂИТЕ

Село Ковиљ, смештено је на ауто-путу између Београда и Новог Сада. Од Београда удаљен је 60км,а од Новога Сада 24.

Ковиљ је село вишевековне историје и богате традиције.
На основу материјалних доказа, лако се може утврдити да је на месту данашњег Ковиља, насеље постојало још пет и по хиљада година пре нове ере.
Постојало је и касније, у време Римљана и Авара, и у Средњем веку, а писани трагови о његовом постојању се могу пратити тек од XІІІ века.

Осим Ковиља у истом атару је постојало још неколико села и заселака, а катастарске књиге бележе Аду, Борђош, Вењерац, Граисело, Гудуре, Зеленку, Слатине, Црвенку и Прњавор.
Сва та села су нестала негде, у ветровима историје или су се утопила у данашњи Ковиљ, а данас трају једино као називи појединих делова ковиљског атара (Јовановић, 2003).
У ХVІІІ веку насеље је познато под називом ''Кабул'', а данашњи назив Ковиљ је добио по многобројној цветној мирисној трави ковиљу (Stipa pennata), која је расла у околини манастира (Ђорђевић,1891).
Ковиљ су некада чинила два села: Доњи и Горњи Ковиљ. Они су настајали и постепено расли и то најпре Доњи Ковиљ (Шанац) уз чувени манастир, а касније и Горњи Ковиљ.Доњи Ковиљ као стара насеобина, постојао је још пре досељења Срба под Арсенијем ІІІ, 1650. године. Тада се малобројно становништво углавном бавило ловом, риболовом и сечом дрва у риту. Уз то били су и добри војници који су чували стражу ''на ковиљском шанцу'', који је припадао подунавској војној граници. Становници Доњег Ковиља и данас се поносе својим пореклом и неретко да би се разликовали од становника из Горњег дела заједничког насеља, називају себе Шанчанима, а не Ковиљчанима.