Ракијада "Парастос дуду"

Поштовани пријатељи, драги пословни сарадници 
обавештавамо Вас да ће се дана 28. јуна 2015 године у Ковиљу 
двадесети пут по реду одржати традиционална Ковиљска ракијада  ПАРАСТОС ДУДУ

Наша и Ваша манифестација почиње у 12 часова.

Програм почиње печењем ракије ДУДАРЕ или ДУДОВАЧЕ која ће се бесплатно делити посетиоцима.
Поред печења ракије припремаће се и гастрономски специјалитети Војвођански паприкаш од мангулице, 
топиће се чварци. Наше снаше припремаће Војвођанске штрудле разне.

 

 

 

Цео ток манифестације пратиће пригодан културно уметнички програм који ће изводити КУД-ови из Војводине.
Поред њих музику и са простора Војводине изводиће наши еминентни естрадни уметници.
Најлепша казивања о Војводини и Ковиљу извешће наши глумци и рецитатори.

Спортска такмичења на манифестацији обележиће традиционална такмичења младих пецароша.


На лицу места можете себи приуштити да пробате најбоља вина и ракије из Војводине,домаће колаче,сухомеснате производе и наравно лицидерска срца и бомбоне старих Војвођанских бомбонџија.

За оне жељне традиционалних Војвођанских излета организоваћемо вожњу фијакером до нашег манастира и чарде.

 

Ово је оно што ћемо ми и наши драги сарадници припремити а Ваше је само да нас посетите,да нам будете драги гости и да нам припомогнете да заједно и у што већем броју дочекамо прве капи 
НАШЕ ДРАГЕ НАМ ДУДАРЕ ИЛИ ТИ ДУДОВАЧЕ!

ПОЗВАЛИ СМО ВАС ПА ДОЂИТЕ

 

Као и до сада и ове године бираћемо најбоље ракије и то у две групе

1. НАЈБОЉА РАКИЈА ОД ДУДА

2. НАЈБОЉА РАКИЈА ОД ОСТАЛОГ ВОЋА

Комисију за оцењивање узорака као и до сада чине познати и признати професори са Новосадског факултета.

Надамо се да смо Вас нашим позивом обрадовали и зато дођите да се такмичите и дођите да победите на радост Вашу

и нашу.



Ковиљ

Село Ковиљ, смештено је на ауто-путу између Београда и Новог Сада. Од Београда удаљен је 60км,а од Новога Сада 24.

Ковиљ је село вишевековне историје и богате традиције.
На основу материјалних доказа, лако се може утврдити да је на месту данашњег Ковиља, насеље постојало још пет и по хиљада година пре нове ере.
Постојало је и касније, у време Римљана и Авара, и у Средњем веку, а писани трагови о његовом постојању се могу пратити тек од XІІІ века.

Осим Ковиља у истом атару је постојало још неколико села и заселака, а катастарске књиге бележе Аду, Борђош, Вењерац, Граисело, Гудуре, Зеленку, Слатине, Црвенку и Прњавор.
Сва та села су нестала негде, у ветровима историје или су се утопила у данашњи Ковиљ, а данас трају једино као називи појединих делова ковиљског атара (Јовановић, 2003).
У ХVІІІ веку насеље је познато под називом ''Кабул'', а данашњи назив Ковиљ је добио по многобројној цветној мирисној трави ковиљу (Stipa pennata), која је расла у околини манастира (Ђорђевић,1891).
Ковиљ су некада чинила два села: Доњи и Горњи Ковиљ. Они су настајали и постепено расли и то најпре Доњи Ковиљ (Шанац) уз чувени манастир, а касније и Горњи Ковиљ.Доњи Ковиљ као стара насеобина, постојао је још пре досељења Срба под Арсенијем ІІІ, 1650. године. Тада се малобројно становништво углавном бавило ловом, риболовом и сечом дрва у риту. Уз то били су и добри војници који су чували стражу ''на ковиљском шанцу'', који је припадао подунавској војној граници. Становници Доњег Ковиља и данас се поносе својим пореклом и неретко да би се разликовали од становника из Горњег дела заједничког насеља, називају себе Шанчанима, а не Ковиљчанима.